Nepal očima veterinara 4.dio - Majmunska posla
- font size decrease font size increase font size
Napisala: Dr.vet.med. Vesna M., Anubis Klub
...nastavak vetportaže Nepal očima veterinara, 3.dio - Slonaldo
Povratak u Kathmandu mikrobusom.
Tako ga oni zovu.
Ja ga zovem kombi sa 12 sjedala i psiho šumahersko suicidalnim hračkajućim debilom za volanom.
Smijali smo se putopisima koji dotičnu opisuju jednom od najderutnijih i najopasnijih cesta na svijetu, kad ono, na ćelavim gumama divljačko hračkalo po serpentinama obilazi kolonu kamiona u oblaku pijeska, sa nula vidljivosti, iznad provalije, a sve bez zaštitne ograde, zaustavne trake ili bilo koje i najmanje slamke sigurnosti za vlastiti život za koju bi se mogli uhvatiti.
Kad smo, a u rekordnom roku, stigli u Kathmandu, sa potpuno novim pogledom na život koji nam, nekim čudom, nije izmakao iz ruku, bili smo ambivalentni po pitanju grljenja ili ubojstva š(iz)ofera.
Zaspasmo u rekordnom roku, džaba smo ranije stigli, da smo dva dana putovali manje bi ostarili.
Al’ ne bi stigli vidjeti hram majmuna.
Google maps, jer nećemo plaćati taxi a i vožnja nam malo prisjela, pa par sati šetnje prašnjavim katmanduškim zauličicama.
Pas koji mahnito laje na tebe s krova.
Ribice u najprljavijoj rijeci ikada...
klimavi, škripavi metalni most na kojem Kathmandučci suše veš?!
Javni wc BEZ VODE, ali besplatan.
I majmunčići koji skakuću po ulici pa ih pratiš do hrama...ne, ne...do PODNOŽJA HRAMA. Hrama koji je 365 stepenica više.
Tristošezdesetipet!!
Stepenica!!
Uzbrdo!!
Nakon par sati hoda!!
Ulaz se, dakako, naplaćuje, ali pri vrhu da ti ne padne na pamet odustat.
A na vrhu?
Pa krava.
Moleći budisti u onim svojim plahtama i Najkama.
Sedamstoosamdeset mirišljavih štapića, travčica, tubusa, kockica i piramidica.
Serija debelih prljavih pasa razvaljenih u hladovini.
Golubovi i grlice.
Milion majmuna.
Preslatkih facica, dok se ne približiš.
A onda ti pogledom ustrijeli entuzijazam.
Ako imaš nešto za jesti ostat ćeš bez toga.
Ako imaš nešto za piti ostat ćeš i bez toga.
Ako se otimaš za svoje, saznat ćeš kolike očnjake imaju.
A ni nokti nisu za baciti.
Agresivni su i jedni prema drugima.
Osim onih koji se igraju.
Oni su preslatki.
Ili kad te ignoriraju.
Onda bi ih mazio.
Majmune ne mazi.
Budisti, hinduisti i oni treći ostavljaju žrtvu oko hramova.
Majmuni jedu žrtve.
Imaju neku statuu, nekog božanstva, koje izgleda kao ogromni haribo bombon ili retardirani nosorog bez roga, nismo se mogli dogovoriti...
I njemu od usta uzimaju.
I skaču mu po glavi.
Na vrhu hramskog brda vršni kafić sa terasom na kat.
Terasa su one metalne ukrugificirane stepenice sa povremenim stajalištem na koje ti veoma veoma vitka konobarica donosi cugu.
Na vrhu je super pogled i ljulja se.
Piješ kavu i lasi gledaš na cijelu kathmandušku dolinu i Everest.
Do kafića ulaziš kroz vrata široka kao vlastita ramena ili bočno.
Na vrhu nema majmuna.
Samo neki sokol okolo kruži i krade nečije leglo vjerojatno...
Kad si malo ohanuo dođe ti tek do glave koliko ima do natrag.
Ni hoću kući ti tada nije strano.
Okrenuo bi još jedanput sve one bakrene valjčiće želja u nemilim brojevima a po posvuda, samo da još na trenutak odignoriraš činjenicu da te od kreveta dijeli još tristošezdesetipet stepenica i par sati hoda.
I majmuni.
Sutra ipak taxi.
Svi taxiji su bijeli Suzukiji Marutiji.
Za neznaoce, to je oko 5 centimetara veće od peglice, a za vas infante 2000-tog godišta na ovamo...to je oko Smart i pol.
E onda ide cjenkanje.
Za sve, uvijek i do besvijesti.
Meni se to malo gadi pa sam cjenkanje prepustila cjenkaroškoj polovici a ide otprilike ovako:
on oće, ti ne daš, on oće manje, ti nudiš još manje, on neće al oće manje nego njegovo manje koje ti nećeš i nudiš više nego tvoje više ali manje nego njegovo manje od manjeg, koje on ako hoće super a ako neće onda tako još malo u krug.
E onda uđeš unutra i odvališ koljeno o inox štangu debelu kao za štanga plesačice ali sa pojačanjima na krajevima ušarafljenim u pod i strop.
Nije razjašnjeno sprječava li ista auto da se sastavi ili rastavi na džombinoj džombi pod teretom bijelih mesnatih turista.
Al’ skroz te to ne dira.
Dok god nije mikrobus...
Sve fotografije i snimke u Majmunskim poslima osim pogleda na Kathmandu - Vesna M.
...nastavak vetportaže Nepal očima veterinara, 3.dio - Slonaldo
Povratak u Kathmandu mikrobusom.
Tako ga oni zovu.
Ja ga zovem kombi sa 12 sjedala i psiho šumahersko suicidalnim hračkajućim debilom za volanom.
Smijali smo se putopisima koji dotičnu opisuju jednom od najderutnijih i najopasnijih cesta na svijetu, kad ono, na ćelavim gumama divljačko hračkalo po serpentinama obilazi kolonu kamiona u oblaku pijeska, sa nula vidljivosti, iznad provalije, a sve bez zaštitne ograde, zaustavne trake ili bilo koje i najmanje slamke sigurnosti za vlastiti život za koju bi se mogli uhvatiti.
Kad smo, a u rekordnom roku, stigli u Kathmandu, sa potpuno novim pogledom na život koji nam, nekim čudom, nije izmakao iz ruku, bili smo ambivalentni po pitanju grljenja ili ubojstva š(iz)ofera.
Zaspasmo u rekordnom roku, džaba smo ranije stigli, da smo dva dana putovali manje bi ostarili.
Al’ ne bi stigli vidjeti hram majmuna.
Google maps, jer nećemo plaćati taxi a i vožnja nam malo prisjela, pa par sati šetnje prašnjavim katmanduškim zauličicama.
Pas koji mahnito laje na tebe s krova.
Ribice u najprljavijoj rijeci ikada...
klimavi, škripavi metalni most na kojem Kathmandučci suše veš?!
Javni wc BEZ VODE, ali besplatan.
I majmunčići koji skakuću po ulici pa ih pratiš do hrama...ne, ne...do PODNOŽJA HRAMA. Hrama koji je 365 stepenica više.
Tristošezdesetipet!!
Stepenica!!
Uzbrdo!!
Nakon par sati hoda!!
Ulaz se, dakako, naplaćuje, ali pri vrhu da ti ne padne na pamet odustat.
A na vrhu?
Pa krava.
Moleći budisti u onim svojim plahtama i Najkama.
Sedamstoosamdeset mirišljavih štapića, travčica, tubusa, kockica i piramidica.
Serija debelih prljavih pasa razvaljenih u hladovini.
Golubovi i grlice.
Milion majmuna.
Preslatkih facica, dok se ne približiš.
A onda ti pogledom ustrijeli entuzijazam.
Ako imaš nešto za jesti ostat ćeš bez toga.
Ako imaš nešto za piti ostat ćeš i bez toga.
Ako se otimaš za svoje, saznat ćeš kolike očnjake imaju.
A ni nokti nisu za baciti.
Agresivni su i jedni prema drugima.
Osim onih koji se igraju.
Oni su preslatki.
Ili kad te ignoriraju.
Onda bi ih mazio.
Majmune ne mazi.
Budisti, hinduisti i oni treći ostavljaju žrtvu oko hramova.
Majmuni jedu žrtve.
Imaju neku statuu, nekog božanstva, koje izgleda kao ogromni haribo bombon ili retardirani nosorog bez roga, nismo se mogli dogovoriti...
I njemu od usta uzimaju.
I skaču mu po glavi.
Na vrhu hramskog brda vršni kafić sa terasom na kat.
Terasa su one metalne ukrugificirane stepenice sa povremenim stajalištem na koje ti veoma veoma vitka konobarica donosi cugu.
Na vrhu je super pogled i ljulja se.
Piješ kavu i lasi gledaš na cijelu kathmandušku dolinu i Everest.
Do kafića ulaziš kroz vrata široka kao vlastita ramena ili bočno.
Na vrhu nema majmuna.
Samo neki sokol okolo kruži i krade nečije leglo vjerojatno...
Kad si malo ohanuo dođe ti tek do glave koliko ima do natrag.
Ni hoću kući ti tada nije strano.
Okrenuo bi još jedanput sve one bakrene valjčiće želja u nemilim brojevima a po posvuda, samo da još na trenutak odignoriraš činjenicu da te od kreveta dijeli još tristošezdesetipet stepenica i par sati hoda.
I majmuni.
Sutra ipak taxi.
Svi taxiji su bijeli Suzukiji Marutiji.
Za neznaoce, to je oko 5 centimetara veće od peglice, a za vas infante 2000-tog godišta na ovamo...to je oko Smart i pol.
E onda ide cjenkanje.
Za sve, uvijek i do besvijesti.
Meni se to malo gadi pa sam cjenkanje prepustila cjenkaroškoj polovici a ide otprilike ovako:
on oće, ti ne daš, on oće manje, ti nudiš još manje, on neće al oće manje nego njegovo manje koje ti nećeš i nudiš više nego tvoje više ali manje nego njegovo manje od manjeg, koje on ako hoće super a ako neće onda tako još malo u krug.
E onda uđeš unutra i odvališ koljeno o inox štangu debelu kao za štanga plesačice ali sa pojačanjima na krajevima ušarafljenim u pod i strop.
Nije razjašnjeno sprječava li ista auto da se sastavi ili rastavi na džombinoj džombi pod teretom bijelih mesnatih turista.
Al’ skroz te to ne dira.
Dok god nije mikrobus...
Sve fotografije i snimke u Majmunskim poslima osim pogleda na Kathmandu - Vesna M.