Menu

Radovan Klancir, Animacanis: Sve kaj sam naučil o pesima, naučil sam od Hermanna Palmera!


Nedavno sam vam podastrla tekst o knjizi koja me šokirala, a u biti govori o štetnosti industrijske gotove hrane po zdravlje pasa. Pošto svoje pse već nekoliko godina hranim BARF-om (Biološki prikladnom sirovom hranom, odnosno sirovim mesom), nekoliko sam puta to spominjala i na FB, kao i ovdje, te se svaki puta suočila s masom pitanja i potpitanja koja su sva u stvari logična i zanimljiva, a mnoga su i mene u početku mučila.


Stoga sam u stvari odlučila - umjesto da pojašnjavam iz druge ruke, obratiti se g. Radovanu Klanciru, osnivaču tvrtke Animacanis koja je jedina u Hrvatskoj licencirana da proizvodi ovaj tip hrane, te posjeduje ISO 22000 certifikat koji osigurava kontrolu i praćenje svakog sastojka. Update - Animabarf sada možete naći pod imenom Hermann BARF, više o tome možete saznati ovdje.

Upoznala sam ga kada mi je dostavio prvi paket BARF-a u životu - tada u stvari nisam ni znala da se ta hrana može kupiti u nekim trgovinama za životinjske potrepštine jer sam uglavnom kombinirala dehidrat i kuhano, te u zadnje vrijeme sve više čitala o prehrani sirovom hranom. Svojim sam psima oduvijek povremeno davala sirovo meso, pošto je moj dragi mesožder svaki puta kada bi kupovao sebi uvijek kupio malo više da "počasti ekipu", a to bi uvijek bila govedina. Znao im je Jeger kupiti i pokoji komad piletine od svojih kumica na placu (jer nekako vjerujem da su te koke ipak vidjele sunca i trčale dvorištem), no sirova piletina nekako nije nailazila na ovacije... pojeli bi oni to, ali Liza bi dobila sraćku ako bi pojela kožu, a guljenje kože sa sirovog piceka ipak nadilazi moju dobru volju i želju da mi psi kvalitetno jedu...ispostavilo se da sam bila u pravu, ali o tom, po tom.

Uglavnom, kada sam, preko prijateljice koja mi je hvalila BARF kao jedinu hranu od koje njezin pas nema kožne bolesti i alergije, prvi puta kupila tu klopu shvatila sam da je za njih to - to. Za mene možda malo manje. Hranim sa štipaljkom na nosu, ali kad vidim kako klopaju, ta mi žrtva nije prevelika.


klancirelbpvihu0w
g.Klancir i njegov "Gurumobil"

Taj sam prvi puta "zašprehala" g.Klancira cca. 25 minuta na oko 0 celzijevaca i snijegu, a naše smo razgovore u međuvremenu vodili i na kiši, suncu ili u magli - uvijek je imao strpljenja objasniti mi sve što me zanimalo i saslušati, valjda po N-ti put ista pitanja...stoga sam ga prozvala "Guru"!
Ne znam kako se prije nisam sjetila posjesti ga za pravi, službeni razgovor, no u međuvremenu je prestao osobno razvoziti klopu i nekako sam valjda i dovoljno naučila pa tako zadovoljila svoju osobnu znatiželju.


No eto, konačno to činim u ime svih koje rečena hrana zanima...

G.Klancir me pitao što mislim koliko će taj razgovor trajati - "Ma sat vremena, najviše!" veselo sam rekla, "Neću vas puno gnjaviti." Što da vam kažem, sjeli smo za stol u 20 30 a rastali se u 23 sata i to samo zato jer sam ja shvatila da moram ići prošetati pse!

Ovo je, dakle, skraćena verzija našeg maratona koji je uključivao zloglasnog Dr. Mengelea, vojne i policijske pse Njemačke, šverc vreća Royal Canina u Jugoslaviju, halal običaje, blitvu i krave muzare te samo podrijetlo BARF recepture.

ThinkstockPhotos 122469125
Sirove kosti su jako važan sastojak...

BDNJ: Za početak je važno reći da ste se bavili uzgojem dobermana, što je i dovelo do proizvodnje BARF-a...kako je ta priča točno započela?

RK: Kada sam k'o klinac videl na Savskom nasipu onog glumca kazališta Komedija, Eugena Franjkovića kak' istrčava svog pesa, a ja sam bil sa svojim Njemačkim ovčarom, nisam pojma imal kakav je to pes pa sam pital - "Doberman", rekao je stari, "Pazi da ti se ne pokefa s pesom". I meni se tak doberman usekel u pamet i to mi je bil cilj. Poslije sam sa ženom imao jednu malu kujicu koju smo u jednom trenutku morali uspavati ali nekako su u moj život stalno ulazili neki drugi psi i tako je moj san o dobermanu dugo ostajao neostvaren.

Uglavnom, tako smo jednom ostali bez pesa i vozili se baš u autu kroz Podsused na povratku iz Krapine gdje smo baš digli kredit.... Moja žena je iz zezancije tokom vožnje naglas čitala ženidbene oglase, pa prešla na oglase za životinje...."Joj vidi tu jedan frajer prodaje dobermane!" "Di?" "Tu, u Sokolskoj", a taman smo prolazili onuda...naravno da smo svratili "samo pogledati" pese....i tako sam kupil svoju prvu kujicu. To je bilo 1982.

Nažalost, tu mi je kujicu s 11 mjeseci pogazil auto i to me skroz ukomiralo. Tada mi je tajnica Hrvatskog Kinološkog Saveza rekla da se ne bum zvlekel dok si ne nabavim drugog. Stvarno sam bil van funkcije. Onda sam otišel i kupil njezinu sestru iz legla. Tada sam počel razmišljati o uzgoju i proučavati rodovnike - tako sam uočil da se kroz sve rodovnike ponavlja uzgajivačnica "Von Fürstenfeld" Hermanna Palmera, ali on u to vrijeme nije uzgajal.

Zato sam nazval Veru Kniff-Dermout iz najstarije svjetske uzgajivačnice (osnovane 1905. u Holandiji) Van Neerlands Stam, ali ona je već bila u godinama i nakon godinu dana sam videl da ne bu od toga niš' ali nije mi nitko drugi preostao jer je u to vrijeme ona imala liniju zasnovanu na Palmerovim pesima (Rado von Fuerstenfeld) i u tom očaju, dok se vrijeme parenja za moju kuju približavalo, Josip Škavić-Braco, voditelj uzgoja mi je rekel da je Palmer dal oglas u časopisu Unser Rassenhund da ponovno pokreće uzgoj. Odmah sam zamolil svoju prijateljicu Vesnu Sekalec, voditeljicu uzgoja za hrtove koja je dobro govorila Njemački da ga nazove i dogovori parenje - rekel sam joj da ak' bu cijena soma, da odmah pristane, a ak/ bu puno prek' soma maraka, da počne uzdisati, ali na sreću, on je odlučio spustiti cijenu parenja jer smo tada bili iza "željezne zavjese". I tako sam prvi puta otputovao u Fürstenfeldbrück. Kad sam došel gore i kad sam to vidil - obnevidil sam!

Prek pedeset pasa, od toga jedno 20-30 odraslih i dva legla. Jedan od pasa iz tih legala, Ullo von Fürstenfeld, završil je kod našeg najpoznatijeg klobučara Zlatka Cahuna kojeg je Palmer tak i zval - Hutmann.

Uglavnom, kad smo se upoznali, stari je odmah prokužil da sam lud za pesima - odmah je vibra pala između njega i mene. "Mali, ak' si pametan buš me slušal, a budali ionak' ne vredi govoriti!" rekel mi je Herr Palmer - on je za mene uvijek bil i ostal Herr Palmer, zbog neizmjernog poštovanja. Taj sam prvi put ostal samo tri dana, ali tokom iduće dvije godine bil sam tam gomilu puta. Sve kaj sam naučil o pesima naučil sam od Hermanna Palmera.

kollenberg

Palmer je na grupnoj slici prvi s desna

BDNJ: On je tada već bio u godinama, zar ne?


RK: Imel je već 87 godina ali kunem se da je bil vitalniji neg' ja sad. Bil je vegetarijanac, u stvari skoro vegan, sam kaj je jel jaja ali kod njega nije bilo začina, soli - pazil je kaj je jel jer je prehranom u stvari izliječil rak koji je dobil pedesetih. Tak je i počel s BARF-om, koji se tad naravno nije tak zval. Uglavnom, zbog tog raka završil je nutricionističku školu i poslije ta saznanja o klopi primijenil na pese. Jesam li spomenul da je bil u konc logoru? I on i njegova žena Elisabeth Fuchs, na njoj je čak Mengele operiral pa nisu nikada imali djecu. Čak je nakon par godina druženja ponudil da me posvoji, ali moji su bili živi i to nije dolazilo u obzir....onda je predložil da skupa idemo raditi uzgoj. To je jedna posebna, malo duža priča, ali nakon dvije godine nam je to konačno uspjelo! Imam negdje još i tu potvrdu o zajedničkoj uzgajivačnici, trebal bi potražit' malo...

Rado Furstenfeld
Rado Von Fürstenfeld r.1965

RK: Tokom te dve godine koliko nam je trebalo da dobijemo papire za prijenos uzgajivačnice iz Bavarske u Zagreb, ja sam učil sve o pripravljanju BARF-a jer je to bil uvijet da ja uopće uđem u tu priču.


BDNJ: Je li Hermann Palmer davao BARF odmah kad su štenci prestali sisati?

Vello Furstenfeld

Vello Von Fürstenfeld, r.1966.

RK: Prvo bi daval 4-5 dana faširano meso, a onda su odmah išli na BARF. Naši štenci su bili krupni, najveće štene je imalo 1400 grama po štenjenju. Ja sam bil na tom prvom parenju kod Palmera kad sam upoznal tog pesa kojeg je Cahun poslije kupil - Palmer mi je pokazal pesa i rekel: "Metni ga na vagu!" "Kaj bum ga metal na vagu, nije to pajcek!", rekel sam - ali sam ga metnul na vagu. Očekival sam da ima 15 kg, pes od 3-4 meseca - a kad ono - pes je imal 34 kilograma!


BDNJ: Kak'?

RK: Tak - nije imel šuplje kosti. Nije bil nimalo debel, stvar je u gustoći kostiju. Taj je pas imel teške kosti, zbog kvalitetne prehrane, bogate kalcijem.

BDNJ: Od kog je Palmer kupovao meso i kosti?

RK: Fileke su mu dopeljali sa sela, a meso i ostalo smo išli kupiti u jednu ulicu u centru Müenchena, odmah pokraj katedrale. Tam je bila velika klaonica i puno malih mesnica u paviljonima - već je onda sve bilo mehanizirano. Mi smo u jednom takvom boksu naručivali meso i ostalo, pa nosili kod njega u radionu i tamo pripremali klopu.

ThinkstockPhotos 478507341


BDNJ: O kojim se dijelovima mesa radilo?

Kategorija III, da pojasnim: kategorija I je isključivo za uništavanje - to su rizični komadi, leđna moždina i sve ono što može nositi potencijalne zaraze, poput slinavke. To ne možete naći niti u jednoj vrsti hrane.

Kategorija II je otpad koji je susupektan, ili se točno zna da je zaražen, ali ne prionima koji prenose kravlje ludilo na primjer, jer oni su tak i onak neuništivi. Radi se o zaraženim, uginulim i eutanaziranim životinjama koje moraju ići u termičku i glikemičku obradu, tj. mesno-koštano brašno.

Kategorija III je sve ono što je zdravstveno i higijenski ispravno ali ne izgleda estetski ili se (više) ne jede - beli bubrezi, na primjer (testisi). To je fantastičan specijalitet kaj se mogel jesti u staroj Vlaškoj u jednoj birtiji, zatim u Lovačkom rogu i u Gradskom podrumu. Danas to recimo više nitko neće jesti, a ima još takvih zaboravljenih sastojaka. Tu smo striktnu kategorizaciju mesa uveli kada je Hrvatska potpisala predpristupne ugovore za ulazak u EU - tako da u tu kategoriju III ulaze one stvari koje su podobne za ljudsku prehranu ali iz nekog razloga nisu komercijalne. Recimo to meso glave izuzetno je kvalitetno i za hrenovke ali nije kvalitete koja je propisana za hrenovke, iako ga mesari stavljaju jer stvara idealnu konsistenciju. No inače u hrenovkama ima manje mesa nego što ima soje....

BDNJ: Mnoge ljude plaši pomisao na bakterije, Salmonellu ili E.Coli, makar psi koji nisu imunosuprimirani nemaju nikakvih problema s tim bakterijama koje bi kod čovjeka izazvale pravi rašomon!

RK: To je točno, međutim u manipulaciji s raznom hranom čovjek može pokupiti te bakterijske bolesti, to su u biti bolesti prljavih ruku. Svaki mjesec moramo raditi laboratorijske pretrage gotovog proizvoda na bakterije a svaka tri mjeseca dolaze ljudi iz Zavoda za javno zdravstvo i uzimaju brisove radnih površina, ruku radnika i slično. Trenutno imam troje radnika koji rade u preradi mesa i predradnika - a svi naravno imaju zdravstveno sanitarne knjižice, kao i dostavljač.

BDNJ: Znači ipak postoji razlika između BARF-a i "BARF-a", da se tako izrazim....u smislu sigurnosti i kontrole?

RK:  Možda se i drugi ljudi, oni koji sami rade BARF i slično - pridržavaju svih mogućih pravila, ali teško da ćete kod kuće vrućom parom iz autoklava dezinficirati zidove, podove i radne površine....ja sam oduvijek bil' manijak po tom pitanju! Malo ima objekata za ljudsku preradu hrane u kojima se drži do higijene onak' kak' je mene Palmer naučil! Ja ih stalno obilazim, pa znam.

BDNJ: Neke knjige koje sam čitala preporučaju različito meso, no vi u hranu stavljate samo govedinu - također i goveđe kosti, nikada nikakve drugačije, zašto?

RK: Tajna zdravih sastojaka iz kostiju su u stvari zglobovi. Onaj cjevasti dio kosti sadrži vlaknaste proteine koji su apsolutno neprobavljivi i moždinu koja je masnoća od koje pes može dobiti proljev. Najzdraviji dio kosti je hrskavica i sve ono u i oko zgloba. Mi od dugačkih kosti koristimo samo vrhove, dijelove rebara, grkljane i skoro čitavu karlicu - karlica i prsna kost koje unutra djeluju spužvasto, sadrže minerale (kalcij i fosfor, prije svega) a zglobovi hondroitin i glukosamin.

BDNJ: A što je s povrćem, voćem i ostalim sastojcima - koliko znam, Animabarf ima u sebi češnjaka i crvene paprike, te burag sa sadržajem (izvor za pse prekrasnog a za mene puno manje prekrasnog mirisa...) - mnogi ljudi također dodaju razne stvari u BARF - molim razjasnite što je psu u stvari potrebno, a što je samo naša uobrazilja. Ja se recimo osjećam bolje kada moji psi pojedu i komadić voća jer imam dojam da je to super radi "snažnog antioksidantnog djelovanja" kako se to obično voli reći....

RK: Tako je, češnjak je izrazito jaki antioksidans koji štiti i hranu i konzumenta, da tako kažem. Također je dobar protiv parazita. Slatka crvena paprika je također snažan antioksidans i nevjerojatno je bogata vitaminom C, te također štiti hranu, a uz to stavljamo mrkvu i blitvu. Blitva ima strašno puno željeza - no ta dva sastojka se melju u posebnoj mašini koju sam donio od Palmera i dan-danas me dobro služi. To je industrijska mašina za pretvaranje kostiju u pastu, a takvu ne možete imati doma... istodobno s kostima unutra ubacujemo povrće jer pesi ne mogu provariti celulozu ak' je u komadu.

Palmer i ja smo znali stavljati i koprive umjesto blitve, ali koprive je teže nabaviti, odnosno zahtijevaju daleko više posla, a blitvu dobijemo gotovu...najveća vrijednost koprive je u korijenu i mladoj stabljici.

mrkva


BDNJ: Ok, sad mi je jasno zašto mojim psima mrkva izađe onako kako je ušla... A Gastrobarf?

RK: Ma neće vašim psima niš' bit, ali neće niti apsorbirati sastojke - u Gastro ne mećemo niš' povrća jer ne treba - poluprovarena trava iz buraga je sve što pesu treba u tom pogledu. Gastro ima malo manje kostiju i mesa, a malo više buraga jer je lako probavljiv. Ali teško je naći dobar burag jer se stoka uglavnom hrani krmivom, osim krava mljekara koje su na sijenu i travi i njihova je ishrana jako kontrolirana. No krave mljekare se ne kolju tim tempom kao teled i junad kojima daju krmivo kako bi što prije dostigli željenu težinu....osim toga, u moj BARF idu i jetrica.

BDNJ: Ok, ok, možda je ovo pravi trenutak da vas pitam što mislite o ljudima koji pse hrane veganskom hranom?

RK: Bolje da vam ne kažem. Nek si nabave neku drugu životinju....

BDNJ: Ima li potrebe Animabarfu dodavati stvari poput zobenih pahuljica, jaja, sira, jogurta i slično?

RK: Zobene pahuljice nisu loše, mladi sir i jogurt, sve je to ok, ali s jajem ne valja pretjerivati! Jedno jaje je psu od 30 kg dost' za dva tjedna - ako dajete jaje, operite ga dobro i zatim smrvite šakom zajedno s ljuskom i stavite psu u zdjelicu - ne brinite, ljuska mu ne može naškoditi, a bogata je kalcijem.

BDNJ: Uuuups, ja im dajem jaje svaki tjedan....

RK: Jaja imaju puno tokoferola, to im udara na libido, pogotovo kod štenaca koji bi trebali puno jesti ali zbog jaja postaju hiperaktivni što je za njih ipak donekle ipak stresno. Plus, možda vas počnu naskakivati, ak'već nisu....

pasjabuka

BDNJ: A voće?Moje vole jesti jabuku i bananu...


RK: Skoro svo voće osim banana ima visoki ph, a to nije dobro za kalcij jer kiselina razgrađuje kalciju u probavnom traktu - nekad su naše mame ili bake, ovak mojih godina (g.Klancir je r.1948. op.aut.), čistile kamenac s posuđa octom...na isti način kiselina djeluje u probavnom traktu.

BDNJ: Ufff. Znači, vi tvrdite da je zdravim psima u stvari dovoljan Animabarf i ne treba im dodataka?

RK: Da! Jer zdravi organizam će izbaciti višak i zadržati sve kaj je potrebno za razvoj organizma, ali manjak ne može nadoknaditi. Ako vi pesa hranite BARF-om, vidjeti ćete odmah da je stolica mala, i da se taj feces kad se osuši pretvori u nešto poput krede. Da nije izbačen on bi počel iz kosti izvlačiti fosfor pa bi recimo hrskavica otvrdnula, ali hrskavica mora biti mekana, a D vitamin i fosfor joj daju mekoću. No ako je premalo kalcija, kost postaje mekana. Dakle, kada hranjive tvari dolaze iz prirodnih izvora, organizam to sve sam regulira. No ako dodajete sintetičke dodatke prehrani, njih je jako teško dozirati jer i D i A i E vitamini su topivi u masti i višak se akumulira u jetri a to nije dobro.

BDNJ: Spomenuli ste da udjel kostiju u Animabarfu omogućava prirodno pražnjenje analki. No ipak, moja je Pixie imala prepune analke i morali su joj istisnuti....

RK: Je li na BARF-u odmalena?

BDNJ: Pa u stvari ne, prvih 4-5 mjeseci je bila tko zna gdje i jela tko zna što...

RK: Mogu samo reći da psi koji su na BARF-u od početka nemaju problema s analkama, ali kada se one jednom prepune zahvaljujući neadekvatnoj hrani, nikada se ne vrate u svoje idealno i originalno stanje i uvijek će se morati prazniti - češće ili manje često, ali u pravilu će nažalost ostati hipertrofirane...imam i ja pese kojima se istiskaju analke zato kaj su udomljeni kao odrasli.

BDNJ: Znači ipak se s BARF-om ne može sve riješiti?

RK: Ne, ali se može poboljšati. Ja imam nekoliko klijenata kojima slažem posebne obroke s obzirom na zdravstveno stanje. Imam i jednu klijenticu čiji pas je imal probleme s gušteračom i već su ga prekrižili, ali evo još uvijek, dvije i pol godine kasnije - je još među nama!

Recimo, moja kuja je došla 1995. došla iz Gline kao odrasla i imala je skoro uništenu jetru i gušteraču, a uginula je tek 2013.

BDNJ: Što mislite o kuhanoj hrani?

RK: Ma ja sam uvijek govoril - pesu je bolje jesti kaj vi jedete neg' dehidrat - kad se sam' setim da sam prije neg kaj sam upoznal Palmera švercal vreće i vreće te hrane prek Jugoslavenske granice, mislil sam da je to genijalan izum...

BDNJ: I mene malo muči grižnja savijesti što sam Lizi na primjer - najviše, zbog veličine - davala takvu hranu...otkada sam pročitala Kammererovu knjigu "Tisućgodišnja zabluda veterinarske medicine" za koju ste mi rekli da ju već znate, muči me pomisao da možda ne bi imala osteoartritis da nisam....svim psima prije nje sam kuhala jer su bili "malog formata" - skuhala bih cijelog piceka s povrćem i rižom, na primjer....

RK: Tu vas moram odmah razočarati - picek nikak nije dobar za pese: veli se da je piletina lagana hrana, ona je niskoproteinska, ne tako lako probavljiva kao fileki, ali probavljivija nego govedina, no ta masnoća koja je u koži ima 26-28% proteina, za razliku od govedine koja ima 18-21%. Plus svi ti hormoni i antibiotici koje picekima non-stop daju, puno češće neg' kravama....

BDNJ: A kaj mislite o ribi?

RK: Riba ima puno fosfora i D vitamina - da se razumijemo, govorim o plavoj ribi jer bijela je nutricionistički nezanimljiva. Najbolja i najjeftinija riba, odnosno uopće hrana koju možete dati sebi ili pesu je srdela. To nisam ja zmislil, to je rekel Ignac Kulier, naš najpoznatiji nutricionist.
A kak' piše taj čovjek - sjajan!

BDNJ: Ok, a svinjetina? Znam da neki ljudi znaju kupiti i kuhati svinjska srca i slično, jednom sam dala kuhanu svinjetinu i Liza se isproljevala po kući!

RK: Gledajte, svinjski molekularni lanac ne odgovara pesu! Svinjska masnoća je drugačija - uostalom, poznato je da vuk rijetko kad zakolje divlju svinju. Svinja ima jako sličan metabolizam nama, ona je svežder i bude pojela apsolutno sve. Taj lanac ugljik/vodik koji je vezan u svinjskoj masnoći je drugačiji nego kod goveda, pes kad se najede svinjske masnoće hoće oprištaviti, što se vidi kod kratkodlakih pasa. Ja sam davno još prvoj dobermanici na Britancu kupil svinjetine i završil u Veterinarskoj stanici Sajmište u Heinzelovoj kad je to bila jedina veterinarska ambulanta.
Dr.Frljan mi je s vrata dobacil - "Kaj je, Klancir, si dal pesu svinju, ha?"
Ja kažem: "A jesam, kaj da sad radim?" "Odi doma i ne daj više nikad svinju! Ajde!"

BDNJ: Hvala vam na razgovoru - nadam se da smo pokrili sva bitna pitanja – ima li još nešto što smatrate važnim i neophodnim po pitanju prehrane BARF-om a željeli bi da čitatelji/ce to znaju?

RK: Meni je u cijeloj toj priči o hrani najbitnije da se zna da je u stvari Hermann Palmer tvorac BARF-a a ne australski veterinar Ian Billinghurst 1986., kako se misli. Palmer je još pedesetih opskrbljivao svojom hranom policijske pse Polizei u. Schutzhundeverein Fürstenfeldbrück, a sjećam se da su iz mjesta Feldafing također dolazili uzimati hranu za vojne pse - tam je bilo središte za školovanje antiterorističkih jedinica. Za tu je hranu dobio i plakete od strane Ministarstva Prehrane i poljoprivrede pokrajine Bavarske 1969. i 1972., koje su kod njega doma godinama visile na zidu, pa sam posebno ponosan što je prenio svoje znanje na mene...."moj" BARF je u stvari plod Palmerovog dugogodišnjeg rada i ne bih volio da se to zaboravi!

Hvala Guru, ako se moje pse pita, taj dugogodišnji rad nipošto nije bio uzaludan!

I na kraju, pitanje za vas, poštovani publikume:

{minipolls id="RadovanKlancirAnimacanis" title="Hranite li svoje pse BARF-om?"}Ne||Da,Amimabarfom||Da,pravim ga sam/a||Da, ali ne Animabarfom{/minipolls}

ThinkstockPhotos 526860755
Hamletovska dvojba...ili jasna stvar?

Ako da....

{minipolls id="RadovanKlancirAnimacanis" title="Kada bi vaš pas mogao birati, odabrao bi..."}BARF||Prvo Barf pa dehidrat||Moja stoka trpa sve u sebe i ne pita||Dehidrat||Konzerve||Kuhano||Drek u parku :){/minipolls}




KOMENTARI

Share
back to top
The most visited gambling websites in The UK