Menu

Jedan dan u životu volonterke (prije poplave)...

Kada sam radila intervju s Petrom Puvačom iz Udruge sedma od devet, pitala sam je i kako izgleda jedan njezin prosječan dan, na što me je ona pogledala kao da je pitam kakva će biti prognoza za mjesec dana. Drugim riječima, kao da je to nešto što se nikada ne zna.

I ne zna se. Zato sam je zamolila da prepriča svoj jučerašnji dan (s Petrom sam razgovarala prije mjesec ili više dana, op.aut.) - "Koliko dani mogu biti tipični i ovaj je bio takav", rekla je Petra.

Buđenje uz telefonski poziv jer netko misli da je baš super u 8 ujutro nazvati i reć' "E, onaj vaš pes kaj ste dali oglas di je to kak' se može doć po to?"

A ti onda ranom zorom bez prve pljuge pokušaj bit fin i pristojan i objasniti da imaš udrugu za zaštitu životinja i to definitivno nije dovoljno dobar opis da znaš o čemu se radi, a onda na još finiji način otpraviš osobu koja je zvala jer nemaš namjeru nekome tko pita "di je TO?" povjeriti nečiji život u ruke.

Onda sjedneš na fejs i umjesto da vidiš 'ko je kaj jeo i di je bio ti gledaš napušten pas tu, kuja sa štencima tamo, ovaj pretučen 'vamo i odgovoriš na koju poruku koja je u pravilu opet vezana za neku nesretnu dušu ili ako je dobar dan onda imaš i poruku normalnog potencijalog udomitelja. 
Pa odeš na njuškalo podignuti oglase da su ti psi negdje pri vrhu ne bi li ih netko vidio i zaljubio se u njih. 

Naravno to je sve isprekidano sa šetanjem vlastitih pasa (komada dva), čiščenjem i hranjnjem štenaca koji su kod tebe na privremenom i onda sjedaš u auto.

Jučer je bio dobar dan pa sam išla do Zagorja po psa koji je tamo bio na čuvanju, nakon što sam ga 3 tjedna ganjala po Novom Zagrebu jer mladi gospon ima naviku pojavljivanja a bogme i nestajanja zato jer mu se napokon osmjehnula sreća i našao je svoj dom. Naravno prije nego što sam otišla u Zagorju sam već dan ranije obavila provjeru udomitelja pa sam znala gdje ide. E onda sam se iz Zagorja vozila do Mlake jer tamo se udomio, ali sam se putem bar 3 puta izgubila - zašto ne?

Onda po putu vidiš dva psa i praviš se da ih ne vidiš jer već imaš 14 pasa i nemaš kamo s ova dva a i na selu si a oni tu imaju običaj puštati pse da se sami šeću - što sam ustvrdila 3 dana ranije kad sam kao idiot stala nasred ceste sa sva 4 i krenula za psom kojeg si umalo zgazio samo da bi skužila kako on, eto tako, šeće i baš je bio na povratku u svoje dvorište koje je širom otvoreno i naravno gleda na tu istu cestu na kojoj sam stajala kao idiot sa sva 4 dok su iza mene trubili i psovali sve po spisku!
Onda sav sretan ostaviš psa u njegovom novom domu i kreneš doma, i onda mobitel umjesto da pišti za poruke krene zvonit' i javiš se pa s druge strane čuješ: "Dobar dan jel' to Petra iz Udruge sedma od devet i znaš da si opet u problemu....

Ovog puta je u pitanju bio štenac i onda kreće ona tradicionalna priča: "Ja sam ga našla/našao ali ga ne mogu zadržati, zvao sam udrugu ovu, udrugu onu, ovo sklonište ono sklonište, ovi mi se nisu javili, ovi su rekli da su puni a ja ne znam šta ću jer on ne može tu a baš je slatki sigurno će se brzo udomiti, tralalalalalala ...."i onda šta ćeš, vidiš tablu Dragonožec i skreneš, pa za dve minute zoveš; "E, tu je pumpa jesam ja na dobrom putu?" "Jesi, jesi, samo ravno!" onda nakon 10 minuta skužiš da si trebao stat na pumpi i tankat al' ne može taj Dragonožec biti tak daleko koliko ti Tico malo troši, ali ne računaš da ćeš se opet tri puta izgubiti al' dobro - stigneš ipak i onda vidiš to preslatko štene i ne znaš jel' bi se smijao od slatkoće ili plakao od tuge jer nemaš kam' s njim. 
Onda panično zoveš sve redom i koristiš se metodama uvjeravanja kojih se ni tajne službe ne bi posramile i ajde - uspiješ nać' smještaj i sav si si sretan i ponosan. 
Onda dođeš doma, rasporediš 4 psa u dvije sobe i kreneš pripremati malog štenca za novi dom, kupanjac, tretiranje protiv nametnika, pakiranje dekice, klopice, posudica fotkanje i onda ga odvedeš na privremeni smještaj i sav sretan dođeš doma nakon 6 sati vozikanja amo tamo i napraviš taktičku grešku; upališ fejs pa te dočeka još hrpa poruka i pitanja i molbi i onda zatvoriš komp i odlučiš pojest nešto u miru jer sad je već 10 navečer pa bi bilo u redu - jer do sad si već udomio jednog, pokupio drugog, prošteao i nahranio svoja dva, počistio i nahranio dva na privremenom kod tebe i stvarno ti kruli u želucu. 
I onda se vratiš na fejs i objaviš štenca i apel za pomoć jer si strgan i umoran a ima još toliko posla i stvarno se pitaš koliko ćeš još izdržati.....

Onda kad sve obaviš legneš se pustiš si seriju i nakon 10 minuta zaspiš.

A sutra je novi dan...

....a ovo je bio jedan sasvim običan dan, prije poplave....
Naravno, Petra je ovih dana na terenu, pa za sada njezine dogodovštine sa zelenim Ticom možete pratiti na FB Udruge, a nadam se i nekom nastavku priče kada se vodostaj spusti!

KOMENTARI

Share
back to top
The most visited gambling websites in The UK